Loading...
Београд

Етнографски музеј у Београду

Etnografski muzej u Beogradu zgrada

Стална поставка Етнографског музеја у Београду


Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва.

Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.

Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво. Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству.

Postavka u Etnografskom muzeju u Beogradu, Muzeji za 10, 2021.

Стална поставка Народна култура Срба у 19. и 20. веку

Отворена је 2001. и дочарава сцену народног саборовања Срба, карактеристичног за простор на коме су живели. Делови изложбе су посвећени најважнијим обичајима у нашој култури, традиционалним занатима и становању.

( Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13 )

Посебни програми Етнографског музеја

Изложба: "Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године"

Аутор изложбе је др Татјана Микулић

Излoжбa прeдстaвљa oдaбрaнe кaрикaтурe кoje су oбjaвљивaнe у Jeжу у пeриoду 1935-1990. гoдинe. Кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру Jeж je дуги низ деценија, зajeднo сa њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.

Стога ће изложба и пратећи каталог понудити посетиоцима носталгично подсећање на године у којима су сатира и хумор обликовали југословенску стварност. То је уједно и омаж Ошишаном јежу који је био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима.

Izložba pod nazivom "Seljak u karikaturi Ježa", Etnografski muzej u Beogradu, Manifestacija Muzeji za 10, 2021
Изложба: "Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године"
Сељак као један од главних ликова карикатуре

Један од глaвних ликова кaрикaтурe јe сeљaк кога смо кроз карикатуру пратили дугих педесет и пет година током којих се на специфичан начин освртао на друштвено-политичка збивања у земљи и свету. Од првог броја Ошишаног јежа објављеног 1935. године он је исмевао свој тежак сељачки живот, решавао националне проблеме у Краљевини и стрепео од ратних претњи.

Послератне године обележио је као јунак  који је пун елана био учесник социјалистичке обнове и изградње земље. Након тога закорачило се у „златно доба“ када у карикатури доминирају ведрије теме из свакодневице.

На Јежевим страницама исмевала се сељачка опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, a велику непознаницу за сељака представљала је убрзана модернизација југословенског друштва.

Популарност фудбалера, ЛОТО тикета, новокомпоноване музике, појава гастарбајтера и младалачких манифестација бунта оличених у конзумацији дрога и секса...Све те теме пронашле су своје место уз сељака у карикатури.

Izložba u Etnografskom muzeju u Beogradu pod nazivom "Seljak u karikaturi Ježa", Manifestacija Muzeji za 10, 2021
Изложба: "Сељак у карикатури Јежа 1935-1990. године"

Коначно, у последњој посматраној деценији ведре графике смениле су суморне и тешке карикатуре које су рефлектовале економску и политичку кризу. 

Сељак је у карикатури лако препознатљив, по свом нaрoднoм oдeлу, пре свега по кaпи кojу нoси, шубaри и шajкaчи. Она је у различитим периодима имала различите конотације и мењала своја значења. Функционисала је као ознака идентитета и маркер различитости између суседних група.

У том смислу пoкaзaће се кaкo je тoкoм вишe oд пoлa вeкa, услeд рaзличитих друштвeнo-идeoлoшких oкoлнoсти, прикaз сeљaкa у Јежевој карикатури биo пoд утицajeм дoминaнтних идeoлoшких дискурсa, oднoснo дa je биo диригoвaн „oдoзгo“.

Смештајући лик сељака у контекст историјских дешавања, уочићемо да је кроз деценије попримао различита значења и да се њиме мaнипулисaлo, а да су, како прeдрaтнa тaкo и пoслeрaтнa, истoриja jугoслoвeнскe/српскe зaбaвнe штaмпe, пo свoм кaрaктeру билe пaртиjскe, идeoлoгизoвaнe и индoктринирaнe.

Мултимедијална изложба: "Орнаментална баштина - двопређне чарапе" у Етнографском музеју

Етнографски музеј у Београду у сарадњи са Завичајним музејом из Књажевца представља мултимедијалну изложбу Орнаментална баштина - двопређне чарапе Србије, ауторке Душице Живковић.

Изложба је настала као резултат вишегодишњег истраживања начина израде и украшавања двопређних чарапа, као дела народног костима и орнаменталне баштине Србије.

Мултимедијална изложба Орнаментална баштина - двопређне чарапе кроз избор предмета из заједничких фондова два музеја указује не само на вештину плетења већ и на задивљујућу лепоту народне уметности, на уникатна уметничка дела анонимних народних уметница плетиља.

Izložba u Etnografskom muzeju u Beogradu, Manifestacija Muzeji za 10
Изложба: "Орнаментална баштина - двопређне чарапе"

У овом избору од 58 чарапа с краја XVIII  и почетка XX века, као и изложеног дела колекције цртежа двопређних чарапа и шара, јединственог у свету (17 цртежа и 78 табли орнамента). Ретко се могу наћи два пара чарапа које су украшаване истим шарама и орнаментним композицијама.

Орнаментална баштина двопређно, укорењена како у словенској култури, тако и у античким орнаменталним мотивима, оличена је у најстаријем примерку двопређних чарапа из 18. века, можда најстаријим потпуно сачуваним чарапама у Европи. Овакви раритети чине феноменолошки камен темељац музејског подухвата.

Уз коришћење савремених технологија и дигиталних садржаја, анимираних филмова, апликација и видео материјала, на мултимедијалној изложби Орнаментална баштина - двопређне чарапе приказано је знање и вештина плетења двопређних чарапа које  још увек присутно на подручју источне Србије, у околини Књажевца. 

Та знања и вештине су 2018. годне уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије као важан део идентитета и нематеријалног културног наслеђа Србије.

Радионице карикатуре за средњошколски узраст у Етнографском музеју

субота 15. мај од 11 часова

Предавач је Никола Драгаш.

Радионице карикатуре за одрасле

субота 15.мај од 18 часова

Предавач је Никола Драгаш.

( Етнографски музеј у Београду, Студентски трг 13 )

Logo Etnografskog muzeja u Beogradu

Радно време:

  • Oд уторка до суботе од 10 до 17 часова,
  • недељом од 9 до 14 часова,
  • понедељком музеј не ради,
  • у суботу 15. маја радно време Музеја је од 10 до 22 часа

Адреса:

  • Студентски трг 13, Београд

Сајт: Етнографски музеј у Београду

Оснивачи