Природњачки музеј у Београду

Природњачки музеј, Галерија на Малом Калемегдану

Природњачки музеј, Галерија на Малом Калемегдану

Адреса: Његошева 51, Београд

Галерија: Мали Калемегдан

ВЕБ АДРЕСА

Природњачки музеј у Београду је једна од најстаријих српских националних установа. У Србији је једини музеј такве врсте, а по богатству и разноврсности примерака, постигнутим резултатима у области музеологије и науке један је од водећих природњачких музеја у југоисточној Европи. Званично је основан 1895. године, као Јестаственички музеј српске земље.
У привременом простору чува се природна и културна баштина у 117 природњачких збирки, са приближно 1500000 различитих примерака из Србије, Балканског полуострва, али и целог света. По броју примерака издвајају се: минералошка, петролошка, збирке фосилних и рецентних мекушаца, инсеката, птица, сисара, као и Генерални хербаријум Балканског полуострва, које имају велику научну и музеолошку вредност.
Природњачки музеј поседује једну од најстаријих и најбогатијих стручних библиотека на Балкану.
Природњачки музеј нема сталну поставку, а изложбена активност, промоције, презентације и стручни скупови одвијају се у Галерији на Калемегдану.
Педагошко пропагандна служба музеја остварује интензивну сарадњу са са бројним школама Србије, са децом свих узраста.

Бизонаријум, Проридњачки музеј у Београду

Бизонаријум, Проридњачки музеј у Београду

Историјат музеја

Природњачки музеј у Београду основан је 1895. као Јестаственички музеј Српске земље. Пре оснивања музеја, још у првој половини 19. века у тадашњој Кнежевини Србији постојао је велики број природњачких збирки, које су чуване у Природњачком кабинету Велике школе (Лицеја).

Јосиф Панчић је веома значајна личност из области природних наука не само код нас већ и у свету. Био је први председник Српске Краљевске Академије и професор Велике школе. Његов научни рад је значајан за скоро све биолошке дисциплине, а његов допринос у ботаници је од непроцењиве вредности. Иако је његов рад пионирског карактера, то је уједно било и златно доба ботанике у Србији. Детаљно је истражио флору тадашње Србије, а открио је и описао око 50 и данас валидних, за науку нових врста(Picea omorica, Ramonda sebica, Eryngium serbicum, Centaurea derventana i druge). Сматра се утемељивачем Природњачког музеја, јер је са групом својих сарадника и ученика систематски прикупљао и проучавао примерке из природе.

Панчићеви ученици и наследници: минералози, геолози, ботаничари и зоолози су својим радом на проучавању природе у Србији допринели обогаћивању будућих збирки музеја. Збирке ових природњака и данас се чувају у Музеју, а поред научне имају и велику историјску вредност.

Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Краља Петра И и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу.

Први управник Музеја био је академик Петар Павловић, геолог и предавач на Великој школи. На месту управника провео је тридесет година, потпуно посвећен своме раду, тако да Музеј представља његово животно дело.

Током Првог и Другог Светског рата многе збирке музеја су оштећене или уништене, и неповратно су изгубљени јединствени природњачки предмети, архива и део библиотеке. Након Другог Светског рата Музеј је покушао да отклони последице рата.

Sumovi3Музеј данас
Данас музеј има 117 збирки са преко 1 500 000 предмета. Значај фонда природњачких збирки је огроман, јер документује природу не само Србије већ и суседних балканских подручја и приказује њихов развој, од древних времена до данас. У музеју се чувају примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије јер су услед утицаја човека ишчезле или мигрирале у друге пределе. Музеј ужива светску репутацију јер се у збиркама налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета.
Збирка водоземаца

Збирка водоземаца

Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја. Музеј има четири сектора: Геолошки сектор (који се бави минералогијом, петрологијом и палеонтологијом), Биолошки сектор ( који се бави ботаником, зоологијом и микологијом), Сектор за едукацију и односе с јавношћу и Сектор заједничких служби. Природњачки музеј је један од ретких музеја код нас, у чијем саставу је и Научно-истраживачка јединица.

Једна од значајних збирки Музеја је Генерални хербаријум Балканског полуострва, који представља базу података флоре региона бивше Југославије, укључујући и примерке из Бугарске, Грчке и Албаније. Процењује се да има око пола милиона примерака виших биљака.

Још неке од значајних збирки се налазе у музеју: збирка минерала Трепче, збирка минерала и руда Србије, збирка метеорита, богате збирке палеофлоре и палеофауне Србије, збирка водоземаца, гмизаваца, птица, сисара, ентомолошка збирка и друге. У оквиру музеја је и специјализована научна библиотека, која садржи преко 22 000 наслова књига, рукописа, научних часописа, географских и геолошких карата. Педагошка служба музеја сарађује са бројним школама у Београду и Србији.

У саставу Музеја је Галерија, која се налази у склопу Београдске тврђаве Калемегдан, и у којој се одржавају изложбе, презентације, предавања и промоције.

 ПРОГРАМ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 до 10
ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поделите

Stumbleupon

Одаберите писмо