Етнографски музеј у Београду

Етнографски музеј у Београду

Етнографски музеј у Београду

Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић, редовни члан Српског ученог друштва (данашња Српска академија наука и уметности). Разноврсни етнографски предмети међу којима је било земљаног и металног посуђа, накита, амајлија, предмета од стакла и текстила, оружја, алата, ускршњих јаја и осталих музеалија пренесени су у Задужбину Стевче Михајловића – кућу коју је Михајловић тестаментом завештао ,,народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску“.

Први депо Етнографског музеја

Први депо Етнографског музеја

За чувара (управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић, а за првог кустоса је, нешто касније, именован Никола Зега. Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.

Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету. Предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.

Током Првог светског рата уништен је велики број експоната, документација и библиотека. Након рата предузета су нова теренска истраживања како би се  попуниле збирке. Музеј је тих година ређе гостовао у иностранству. Музејска библиотека је обновљена 1920. и данас поседује око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука. У периоду између два светска рата израђени су Нов инвентар свих предмета и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.

Етнографски музеј у Београду

Етнографски музеј у Београду

Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из дотадашње зграде Музеја. После рата Музеј је пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу број 13.Данас се у збиркама Музеја чува око 200.000 музеалија међу којима је више од 56.000 етнографских предмета. Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво. Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству. Осим прикупљања експоната, од шездесетих година ХХ века, као сталан вид рада у Музеју, уводи се тимско истраживање етнографских области североисточне и западне Србије. Резултати истраживања објављују се у стручним и научним часописима и каталозима.У Етнографском музеју у Београду се организују повремене и сталне изложбе. До данас је приређено осам сталних изложби и више стотина повремених изложби у земљи и иностранству. Осма стална изложба је постављена 2001. под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“. Редовни програм Музеја последње двадесет и две година чини и Међународни фестивал етнолошког филма. У Музеју се организују радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига и концерти.

манакова кућа

Манакова кућа, Етнографски музеј, Београд

МАНАКОВА КУЋА

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.

Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.

ПРОГРАМ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 до 10 ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поделите

Stumbleupon

Одаберите писмо