Народни музеј у Београду

Народни музеј у Београду

Народни музеј у Београду

Народни музеј основан је указом министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била пресудан актер у развоју заштите баштине, Народни музеј је убрзо прерастао у званичног репрезента државе и друштва, сведочећи и о могућој снази културе и музеја у Србији.

Интензивној делатност прикупљања и развоја збирки, придружен је убрзо и разноврстан истраживачки рад, који је преобразио Музеј од складишта прошлости у приказивачки, демонстрациони изложбени простор. Међуратне године двадесетог века довеле су до велике трансформације, у којој су изложбе, посебно међународне које су се динамично смењивале, уз разноврсну истраживачку и изузетну издавачку делатност, поставиле Музеј као центар информација о изузетном, о лепом, о посебним вредностима националне, али и европске културне баштине.

ПРОГРАМ ТОКОМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 до 10 ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Музеј Вука и Доситеја Народни музеј у Београду

МУЗЕЈИ У САСТАВУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

    • Музеј Вука и Доситеја – Музеј Вука и Доситеја, меморијални музеј, посвећен је двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.
    • Галерија фресака – Галерија фресака Народног музеја у Београду јединствена је по својој функцији и садржају, прикупљајући, чувајући и представљајући на једном месту највише домете српске средњовековне и византијске уметности. У Галерији се чувају копије фресака и одливци скулптура који сведоче о јединственој и значајној уметности зидног сликарства, иконописа, минијатурног сликарства и архитектуре настале на територији средњовековне Србије и суседних земаља Балкана, а многе копије потичу из споменика који су данас уништени или угрожени.
    • Археолошки музеј Ђердапа – Археолошки музеј Ђердапа у Кладову представља значајна сведочанства о разнородним културама праисторијског, римског и средњовековног периода на Дунаву. Основан је с циљем интегралне заштите археолошке баштине Дунава у области шире регије Гвоздена Врата – Ђердап и целовитог представљања и промоције овог значајног наслеђа. Један је од ретких специјализованих музеја у Србији, један од два археолошка музеја. Отворен је 1996. године у објекту наменски грађеном за музеј, по чему се такође издваја од осталих музеја у Србији.
    • Музеј Лепенски вир – Центар за посетиоце – Музеј Лепенски Вир налази се у склопу заштићеног археолошког комплекса Лепенски Вир, код села Бољетин, у оквиру заштићеног Националног парка Ђердап, недалеко од Доњег Милановца. Подигнут је поред измештеног локалитета Лепенски Вир, који представља светски значајан локалитет, стар 9000 година.
    • Спомен музеј Надежде и Растка Петровића – Cпомен-музеј посвећен је великанима српске културе 20. века – Надежди Петровић, чувеној сликарки, оснивачу Прве југословенске уметничке колоније у Сићеву, и њеном брату Растку Петровићу, песнику, путописцу и ликовном критичару. Музеј је постао део Народног музеја 1975. године захваљујући племенитом дару – легату Љубице Луковић, сестре Надежде и Растка Петровића, која је Музеју завештала сву своју имовину, укључујући и породичну кућу у којој је Спомен-музеј отворен. Осим радова Надежде Петровић, Љубица Луковић је Музеју завештала и вредну колекцију слика из збирке самог Растка Петровића, дела домаћих и страних уметника, као и разнородне уметничке, употребне и предмете култа ваневропоских култура које је Растко прикупљао, његова афричка и мексичка збирка. Драгоцен сегмент легата представља епистоларна грађа и рукописи, цртежи Растка Петровића, његова и библиотека, грамофонске плоче и путописни филмови. У оквиру легата чувају се и лични предмети, породичне фотографије и успомене из живота ових значајних уметника, данас изузетно драгоцени документи за разумевање и тумачење различитих аспеката њихових личности и стваралаштва. Најзначајнију целину чини 30 радова Надежде Петровић, међу којима су Баварац, Бетовенова маска, Калуђер, Шљивик у Реснику, Мод Алан, као и седам акварела Растка Петровића, Бекство у Египат, Предео из џунгле, Оријентална играчица. Издвајају се и дела предводника историјских авангарди: бакропис Пабла Пикаса Жена са књигом, цртеж Амедеа МодиљанијаЖенски акт, цртеж Жана Коктоа Скица, слика Моиза Кислинга Полуакт девојке, графика Жоржа Руоа Глава Ибија, акварел Огиста Родена Женски акт, цртеж Макса Ернста Први значајан разговор са Химером итд. Целокупан уметнички материјал, од укупно 64 дела, чува с у оквиру постојећих збирки Народног музеја.