Loading...
Južna Srbija

Narodni muzej Vranje

Narodni muzej u Vranju  smešten  u  Pašinim konacima. Sagradio ga je paša Rauf beg Džinoli 1765. godine. U prvoj zgradi ili Selamleku sve do 2017. godine  bila je postavljena stalna postavka sa eksponatima iz arheološke i etnološke zbirke iz perioda  od praistorije do  današnjih dana. Zbog rekonstrukcije i revitalizacije zgrade  sredstvima  dodeljenim na konkursu Ministarstva kulture i informisanja RS ''Gradovi u fokusu'' za 2017. godinu  projektom ''Vranjskom kaldrmom'' za restauraciju i sanaciju  zgrade Selamluka i Muzej-kuće ''Bora Stanković''  stalna postavka je sklonjenau depo Muzeja. Ove godine posetioci manifestacije ''Muzeji za 10'' neće biti u prilici da pogledaju stalnu postavku.

Pašin konak

Muzej-kuća "Bora Stanković"

Radno vreme:
Ponedeljak - petak od 8 do 20 časova
Subota - nedelja od 9 do 13 časova

Posle revitalizacije i sanacije Muzej-kuće ''Bora Stanković'' u Vranju, stalna postavka je vraćena do kraja avgusta 2018. Svečano je otvorne za posetioce 6. novembra 2018. godine  na kojoj su prisustvovali gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković i Ministar za kulturu gospodin  Vladan Vukosavljević. Kuća ima status spomenika kulture od velikog značaja. Sagrađena je  oko 1855. godine ušteđevinom Borine babe Zlate. Sagrađena je u balkansko orjentalnom stilu i u njoj se rodio Bora Stanković 1876. godine. Pose babine smrti Bora je  kuću prodao i ona je sve do 1964. godine pripadala porodici Popović, kada je kuća  otkupljena od strane SO Vranje , uređena anbijentalno i zvanično otvorena za posetioce 18. juna 1967. godine. Kuća ima  trem ili ''ajet''- uređen je z svečane prilike, kako je izgledao u letnjim danima. Tu je sofra i stolica tronoška.Stalnu postavku  čini: Gostinska soba- ranije je svaka kuća u Vranju imala gostinsku sobu. To je bila  jalepša i najprostranija soba.Tu se nije boravilo i uvek je bila nameštena i spremna za goste.Ova prostorija uređena je po opisu iz  Borine pripovetke ''Uvela ruža'' i drugih dela.Pored zida su minderluci, na zidu sa istočne strane, ikonostas njihove kućne slave Sv. Nikole.

Kuća Bore Stankovića

Tu je vitrina sa Borinim knjigama, starinsko ogldalo, zidni sat i sanduk za odela. Posuđe koje se nalazi na rafovima u gostinskkoj  i baba Zlatinoj sobi, koristilo se usvečanim prilikama, kad dođu gosti. Pokućstvo u ovoj sobi je mešavina staro-srpskog i tursko istočnjačkog porekla, kako se koristilo u Vranju u 19. veku. Baba Zlatina soba - tu je razboj i  gvozdeni krevet. Gde je starica šila, tkala i brinula o svom unuku. Soba sa eksponatima - to je nekada bila Borina radna soba. Danas su tuvitrine sa prevodima  Stankovićevih književnih dela na strane jezike, kao i fotografije i plakati pozorišnih, filmskih i i televizijskih prikaza Stankovićevih dela. Odaja ili kuća je  u vreme Stankovićevog detinjstva bila kuhinja koja se koristila u zimsko doba godine. Danas su tu izloženi: Borin divit, tabakera,  tapija o nasleđu kuće, priznanica o njenoj prodaji iz 1898. godine pisane Borinom rukom, Baba Zlatino libade, kecelja Borine majke Vaske i lanac od sata njegovog oca Stojana.

Dvorišna zgrada - takođe ima trem ili ajet i služila je kao letnja kuhinja, i nazivali su je letnja "kuća". Tu  je izloženo posuđe za svakodnevnu upotrebu. U dvorištu i danas  postoje svedoci Borinog detinjstva; bunar, loznica /vinova loza/, dud i staro stablo šimšira.

Iz kaldrmisnog sokaka-ulice  koja nosi naziv Borine babe Zlate  kroz  drvenu kapiju  ulazi se u dvorište kaldrmisano sa kućom  u orjetalnobalkanskom stilu, sa malim doksatom , "ajetom", i nad podrumom  vinovom lozom. Sa lev strane je veliki bokor  starog zelenog šimšira, i stari bunar ispred kuće. U centralnom delu dvorišta je  stari šamdud i dalje se stiže do  letnje kuhinje. Ograđena je visokim zidovima.

Galerija Narodnog muzeja Vranje

Posebni programi

18. maj u 19.30 časova: Otvaranje izložbe radova iz poklon legata Zorana Stošića Vranjskog i promocija monografije o Zoranu Stošiću Vranjskom "U prostoru slike" autora Save Stepanova - Zoran Stošić Vranjski rođen je u Vranju 1936. godine. Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi 1961. godine - slikarski odsek u klasi profesora Ante Abramovića. Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955. godine. Samostalno je izlagao  preko 150 puta. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967. godine,Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine. Legat Zorana Stošića Vranjskog od 1992. godine postoje u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru, o njemu  ima preko 700 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Studijski boravio u  Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj. Učesnih je brojnih likovnih kolonija u zemlji i inotranstvu.  Monografija posvećena ovom slikaru ''Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog'', objavljeno je 1993. godine sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. godine objavio knjigu ''Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog''. Prilikom  boravka članova ''APOLO 15'' (1972) u Novom Sadu, poklonio je autronautima svoje slike inspirisane Mesečevim predelima.. Ovim povodom je od NAS-e dobio Medalju  za slikanje kosmosa , atakođe i od Smitsonovog instiotuta SAD-A.Marta 1999. godine povodom NATO agresije na našu zmlju , javno se odrekao ovih priznanja. Živi i radi u Somboru.

Ćilim i kalenica, 1955.

Iza Zorana  Stošića Vranjskog je preko pet decenija stvaranja, otuda  razumljivo, bogata  slikarska produktivnost, vrlo velika izlagačka aktivnost u zemlji i inostranstvu, praćena odgovarajućom likovnom kritikom.O njegovom stvaralaštvu  su pisali mnogi likovni kritičari, istoričari umetnosti, književnici (Pavle Vasić, Đorđe Kadijević, Sreto Bošnjak, Dinko Davidov i drugi). Čovek , umetnik i stvaraoc čiji počeci sežu u period razvoja posleratne umetnosti kod nas, kada se stalno rađaju i smenjuju  novi pokreti, stilovi i pravci. Suočen sa takvim stanjem stvari Zoran Stošić Vranjski se vrlo rano opredeljuje za sopstveni put likovnog razvoja sa ogromnom željom da bude savremen i aktuelan. A to mu, očigledno i uspeva. Vranjanac po poreklu pripada podjednako zavičaju kome je poklonio najveći broj svojih dela, kao i Somboru, gradu u kome živi i stvara svih ovih godina.

Ova izložba  predstavlja neku vrstu mini retrospektive i obuhvata  dela  iz legata koje umetnik poklanja  svom rodnom Gradu ,Narodnom muzeju u Vrnjau od 1992. godine. Njegova dela, hronološki gledano, pokazuju raznovrsna umetnička i likovna interesovanja koja se mogu jasno razvrstati u određene razvojne periode (prvi od 1955 do 1969, drugi period od 1969. do 1983., i treći od 1983 do 1992. godine). Polazeći od realizma, prelazi na tzv. tamni impresionistički manir 60-tih, sledi analitički kubizam, zatim apstraktna lirika i na kraju se zadržava  na kosmičkoj viziji koja traje do danas. Izložbom  su obuhvaćeni svi ciklusi koji su sastavnideo poklon-legat kao deo zbirke savremene umetnosti Narodnog muzeja u Vranju.

Dubrovnik, 1960.

Od sedamdesetih do danas, Zoranovo slikarstvo nije menjalo svoj karakter i jezik, i dalje su to kosmičke seobe, kosmičke vizije, kosmički istraživači, kosmički mučenici, kosmički stradalnici, kosmičke darovnice, kosmičke minijature itd.Ovi nazivi kao verbalne poruke dopunjuju likovne znake uvodeći u razmišljanje o apstraktnom. Svi ti znaci, još od rane renesanse do danas, platnu daju dinamiku i osećaj kretanja po beskrajnim površinama, svemirskim prostranstvima, makrokosmosu, koji ambiciozno, kao na početku emotivno, radoznalo i neumorno razotkriva Vranjski. Kao svako od nas, Vranjski pokušava  nemoguće, da dodirne zvezdano nebo, da mu se što više približi, ali za razliku od na, za sobom ostavlja trag  u vanvremenskom  prostranstvu u  obiliku umetničkog dela.  Poklon legat od  1992. do danas sadrži 547 dela. Lokacija: Galerija Narodnog muzeja Vranje.

Kosmička darovnica, 1995.

Od 13. do 19. maja: Izložba crteža i slika Dragana Stojanovića Šutila - Izložba je retrospektivnog karaktera, te obuhvata dela nastala u period od 1975. do 2018. godin. Dragan Stojanović Šutil, rođen je 1953. godine u Vranju. Osnovnu školu i Gimnaziju završio u Vranju. Likovnu akademiju u Prištini završio 1977. godine. Ceo svoj radni vek proveo je kao professor likovne culture u OŠ "Dositej Obradović" u Vranju. Za sobom ima preko deset samostalnih izložbi. Živi i radi u Vranju. Lokacija: Galerija Narodnog muzeja Vranje.

Radno vreme:
Ponedeljak - petak: od 8 do 20 časova
Subota - nedelja: od 10 do 14 časova

Adresa: Narodni muzej Vranje - Pionirska 1; Galerija Narodnog muzeja Vranje - 29. novembra bb
Sajt: Narodni muzej Vranje

Osnivači