Loading...
Јужна Србија

Народни музеј Врање

Народни музеј у Врању  смештен  у  Пашиним конацима. Саградио га је паша Рауф бег Џиноли 1765. године. У првој згради или Селамлеку све до 2017. године  била је постављена стална поставка са експонатима из археолошке и етнолошке збирке из периода  од праисторије до  данашњих дана. Због реконструкције и ревитализације зграде  средствима  додељеним на конкурсу Министарства културе и информисања РС ''Градови у фокусу'' за 2017. годину  пројектом ''Врањском калдрмом'' за рестаурацију и санацију  зграде Селамлука и Музеј-куће ''Бора Станковић''  стална поставка је склоњенау депо Музеја. Ове године посетиоци манифестације ''Музеји за 10'' неће бити у прилици да погледају сталну поставку.

Пашин конак

Музеј-кућa "Бора Станковић"

Радно време:
Понедељак - петак од 8 до 20 часова
Субота - недеља од 9 до 13 часова

После ревитализације и санације Музеј-куће ''Бора Станковић'' у Врању, стална поставка је враћена до краја августа 2018. Свечано је отворне за посетиоце 6. новембра 2018. године  на којој су присуствовали градоначелник Врања др Слободан Миленковић и Министар за културу господин  Владан Вукосављевић. Кућа има статус споменика културе од великог значаја. Саграђена је  око 1855. године уштеђевином Борине бабе Злате. Саграђена је у балканско орјенталном стилу и у њој се родио Бора Станковић 1876. године. Посе бабине смрти Бора је  кућу продао и она је све до 1964. године припадала породици Поповић, када је кућа  откупљена од стране СО Врање , уређена анбијентално и званично отворена за посетиоце 18. јуна 1967. године. Кућа има  трем или ''ајет''- уређен је з свечане прилике, како је изгледао у летњим данима. Ту је софра и столица троношка.Сталну поставку  чини: Гостинска соба- раније је свака кућа у Врању имала гостинску собу. То је била  јалепша и најпространија соба.Ту се није боравило и увек је била намештена и спремна за госте.Ова просторија уређена је по опису из  Борине приповетке ''Увела ружа'' и других дела.Поред зида су миндерлуци, на зиду са источне стране, иконостас њихове кућне славе Св. Николе.

Кућа Боре Станковића

Ту је витрина са Бориним књигама, старинско оглдало, зидни сат и сандук за одела. Посуђе које се налази на рафовима у гостинсккој  и баба Златиној соби, користило се усвечаним приликама, кад дођу гости. Покућство у овој соби је мешавина старо-српског и турско источњачког порекла, како се користило у Врању у 19. веку. Баба Златина соба - ту је разбој и  гвоздени кревет. Где је старица шила, ткала и бринула о свом унуку. Соба са експонатима - то је некада била Борина радна соба. Данас су тувитрине са преводима  Станковићевих књижевних дела на стране језике, као и фотографије и плакати позоришних, филмских и и телевизијских приказа Станковићевих дела. Одаја или кућа је  у време Станковићевог детињства била кухиња која се користила у зимско доба године. Данас су ту изложени: Борин дивит, табакера,  тапија о наслеђу куће, признаница о њеној продаји из 1898. године писане Борином руком, Баба Златино либаде, кецеља Борине мајке Васке и ланац од сата његовог оца Стојана.

Дворишна зграда - такође има трем или ајет и служила је као летња кухиња, и називали су је летња "кућа". Ту  је изложено посуђе за свакодневну употребу. У дворишту и данас  постоје сведоци Бориног детињства; бунар, лозница /винова лоза/, дуд и старо стабло шимшира.

Из калдрмисног сокака-улице  која носи назив Борине бабе Злате  кроз  дрвену капију  улази се у двориште калдрмисано са кућом  у орјеталнобалканском стилу, са малим доксатом , "ајетом", и над подрумом  виновом лозом. Са лев стране је велики бокор  старог зеленог шимшира, и стари бунар испред куће. У централном делу дворишта је  стари шамдуд и даље се стиже до  летње кухиње. Ограђена је високим зидовима.

Галерија Народног музеја Врање

Посебни програми

18. мај у 19.30 часова: Отварање изложбе радова из поклон легата Зорана Стошића Врањског и промоција монографије о Зорану Стошићу Врањском "У простору слике" аутора Саве Степанова - Зоран Стошић Врањски рођен је у Врању 1936. године. Сликарске студије завршио је у Београду на Вишој педагошкој школи 1961. године - сликарски одсек у класи професора Анте Абрамовића. Прву самосталну изложбу имао је у Врању 1955. године. Самостално је излагао  преко 150 пута. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Војводине од 1967. године,Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине. Легат Зорана Стошића Врањског од 1992. године постоје у Народном музеју у Врању и Градском музеју у Сомбору, о њему  има преко 700 објављених библиографских јединица у земљи и иностранству. Студијски боравио у  Италији, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Мађарској, Словачкој, Грчкој. Учесних је бројних ликовних колонија у земљи и инотранству.  Монографија посвећена овом сликару ''Космичко огледало Зорана Стошића Врањског'', објављено је 1993. године са текстом Милоша Арсића, а Милош Јефтић је 1997. године објавио књигу ''Космоси Зорана Стошића Врањског''. Приликом  боравка чланова ''АПОЛО 15'' (1972) у Новом Саду, поклонио је аутронаутима своје слике инспирисане Месечевим пределима.. Овим поводом је од НАС-е добио Медаљу  за сликање космоса , атакође и од Смитсоновог инстиотута САД-А.Марта 1999. године поводом НАТО агресије на нашу змљу , јавно се одрекао ових признања. Живи и ради у Сомбору.

Ћилим и каленица, 1955.

Иза Зорана  Стошића Врањског је преко пет деценија стварања, отуда  разумљиво, богата  сликарска продуктивност, врло велика излагачка активност у земљи и иностранству, праћена одговарајућом ликовном критиком.О његовом стваралаштву  су писали многи ликовни критичари, историчари уметности, књижевници (Павле Васић, Ђорђе Кадијевић, Срето Бошњак, Динко Давидов и други). Човек , уметник и ствараоц чији почеци сежу у период развоја послератне уметности код нас, када се стално рађају и смењују  нови покрети, стилови и правци. Суочен са таквим стањем ствари Зоран Стошић Врањски се врло рано опредељује за сопствени пут ликовног развоја са огромном жељом да буде савремен и актуелан. А то му, очигледно и успева. Врањанац по пореклу припада подједнако завичају коме је поклонио највећи број својих дела, као и Сомбору, граду у коме живи и ствара свих ових година.

Ова изложба  представља неку врсту мини ретроспективе и обухвата  дела  из легата које уметник поклања  свом родном Граду ,Народном музеју у Врњау од 1992. године. Његова дела, хронолошки гледано, показују разноврсна уметничка и ликовна интересовања која се могу јасно разврстати у одређене развојне периоде (први од 1955 до 1969, други период од 1969. до 1983., и трећи од 1983 до 1992. године). Полазећи од реализма, прелази на тзв. тамни импресионистички манир 60-тих, следи аналитички кубизам, затим апстрактна лирика и на крају се задржава  на космичкој визији која траје до данас. Изложбом  су обухваћени сви циклуси који су саставнидео поклон-легат као део збирке савремене уметности Народног музеја у Врању.

Дубровник, 1960.

Од седамдесетих до данас, Зораново сликарство није мењало свој карактер и језик, и даље су то космичке сеобе, космичке визије, космички истраживачи, космички мученици, космички страдалници, космичке даровнице, космичке минијатуре итд.Ови називи као вербалне поруке допуњују ликовне знаке уводећи у размишљање о апстрактном. Сви ти знаци, још од ране ренесансе до данас, платну дају динамику и осећај кретања по бескрајним површинама, свемирским пространствима, макрокосмосу, који амбициозно, као на почетку емотивно, радознало и неуморно разоткрива Врањски. Као свако од нас, Врањски покушава  немогуће, да додирне звездано небо, да му се што више приближи, али за разлику од на, за собом оставља траг  у ванвременском  пространству у  обилику уметничког дела.  Поклон легат од  1992. до данас садржи 547 дела. Локација: Галерија Народног музеја Врање.

Космичка даровница, 1995.

Од 13. до 19. маја: Изложба цртежа и слика Драгана Стојановића Шутила - Изложба је ретроспективног карактера, те обухвата дела настала у период од 1975. до 2018. годин. Драган Стојановић Шутил, рођен је 1953. године у Врању. Основну школу и Гимназију завршио у Врању. Ликовну академију у Приштини завршио 1977. године. Цео свој радни век провео је као профессор ликовне цултуре у ОШ "Доситеј Обрадовић" у Врању. За собом има преко десет самосталних изложби. Живи и ради у Врању. Локација: Галерија Народног музеја Врање.

Радно време:
Понедељак - петак: од 8 до 20 часова
Субота - недеља: од 10 до 14 часова

Адреса: Народни музеј Врање - Пионирска 1; Галерија Народног музеја Врање - 29. новембра бб
Сајт: Народни музеј Врање

Оснивачи