Loading...
Нови Сад

Музеј Војводине

Стална поставка "Војводина од праисторије до средине 19. века" у Дунавској 35

Музеј Војводине пред јавност излази са комплексно израђеном сталном поставком која, у континуитету од осам хиљада година, презентује развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине. На простору од 3.000 м2 представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије.

Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века како би се дочарао начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.

Римски шлемови из Срема, 4. век

Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века.

Етнолошки део сталне поставке приказује вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља које је довело до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине.

Посебно занимљив сегмент поставке представља Стара градска улица. Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.

Музеј присаједињења 1918 - Аустријско-турски ратови који су се водили на Балканском полуострву, покренули су масовне сеобе Срба са Косова и Метохије, односно Старе Србије према северу и западу у аустријско царство, где су населили просторе у којима су од давнина живели њихови сународници. У позиву на борбу против Турака, аустријски цар Леополд I обећао je Србима  заштиту и посебне привилегије. Борба Срба за привилегије, тј. за име и веру, временом се проширила на захтев за политичко-територијалном аутономијом. На самом почетку српског народног покрета, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима (15. маја 1848), проглашена је Српска Војводовина, изабран патријарх и војвода. У револуционарним догађајима који су захватили Аустријско царство избио је рат Аустријанаца и Мађара. Срби су стали на страну аустријског цара, који их је после окончања ратног сукоба „наградио“ са територијалном круновином у оквиру Хабзуршког царства коју је назвао Војводство Србија и Тамишки Банат.

Више о сталној поставци погледајте на следећим линковима: Музеј присаједињења 1918, Археологија, Етнологија, Историја, Стара градска улица.

Стална поставка "Војводина у 20. веку" у Дунавској 37

Стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. Први светски рат представљен је изложбом Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина путем бројних оригиналних предмета – докумената, војничких униформи и опреме, одликовања, плаката и других експоната, као и различитог илустративног материјала кроз тематске целине: политичке прилике у Војводини  уочи рата, Сарајевски атентат, почетак рата и балканско ратиште 1914, Солунски фронт, репресија у Војводини, аустроугарска пропаганда, позадинска дешавања, добровољци у српској војсци, Велика народна скупштина у Новом Саду, односно дани присаједињења Војводине новој држави. Периодом између два светска рата, на сталној поставци, доминирају политички догађаји и личности, привредни развој, колонизација и изградња инфраструктуре. Антифашистичка борба нашег народа и учешће Црвене армије у борбама на нашем тлу, представљена је на сталној поставци детаљније и разноврсније, тако да даје једну незаобилазну едукативну форму и поуку о Другом светском рату.

Више о сталној поставци погледајте овде.

Изложба "Испит зрелости"

Изложба "Испит зрелости"

Испит зрелости, нижи или виши течајни испит, мала или велика матура je догађај битан у одрастању сваког ђака. Моменат када се укршта детињство са зрелим добом јесте и граница на којој се припремамо за нове животне изборе. Кроз приказане историјске предмете, посетилац може сагледати везу између дана и година који су далеко иза нас и дана у којима тренутно деламо. Историјски гледано, изложба прати хронолошки период развоја гимназија на простору Војводине које су и даље актуелне, од друге половине 19. века (када се појављују први испити зрелости у српским гимназијама) до 60-их година 20. века (када почиње нови начин и приступ прославе матуре препознатљив и данашњим ђацима). Кроз реконструкцију учионице са краја 19. и почетка 20. века, кроз историјске записе комисија са полагања испита зрелости, ђачка сведочанства и књижице, школске извештаје, кроз сачуване матурске таблое, наставна средства, уџбенике, одећу која осликава одређени временски период, актуелну музику и фотографске атеље публици ће бити приближена друштвено-политичка и васпитно-образовна ситуација једног времена. Преко наведених предмета покушали смо и да дефинишемо позицију гимназија како некада, тако и данас у чији друштвени систем су дубоко уграђене. Бити гимназијалац и понети епитет зрелог имало је подједнаку тежину, која није временски ограничена и која нам је омогућила да дамо неке одговоре на увек актуелна и присутна питања.

Изложба "Његово величанство чекић"

Чекић је универзална алатка, блиска свим народима света, датира из праисторије и користи се како у домаћинству тако и за потребе специјалних вештина и занимања. Изложба, која је резултат едукативног програма реализованог у сарадњи Музеја Војводине са Машинском школом из Новог Сада је конципирана тако да представи разне врсте чекића који су нам доступни, као и причу о историјату занатства, пре свега ковачког. Ако желите да чујете како звучи метал, да на тренутак будете ковач и обликујете свој предмет од метала, али и да проширите своја знања о чекићу од праисторије до пластичне играчке, дођите на изложбу о најуниверзалнијој алатки у историји човечанства.

Изложба "Његово величанство чекић"

Изложба "Медицински инструменти др Милана Симоновића"

У Депандансу Музеја Војводине, Медицинска Музејска збирка – Пастеров завод, у кући Адолфа Хемпта, биће отворене изложба медицинских инструмента и личних предмета који су саставни део легата др Милана Симоновића. Др Милан Симоновић рођен је у Сремској Каменици, 10. октобра 1876. године. Школовао се у Сремској Каменици, Новом Саду, Сремским Карловцима, а студије медициме завршио је у Бечу, 1902. године. Специјализирао је хирургију у Rudolfwiner haus-u, Bilrotovoj задужбини у Бечу, затим гинекологиију у Maria Theresia Frauenhospital-у. Похађао је бројне курсеве из различитих области медицине и тако усавршавао своје знање које је било од велике помоћи док је пролазио голготу Првог светског рата, за шта је био награђен орденом. Као градски физик (лекар) наставио је свој рад после рата, био је изузетно свестран и у својој пракси бавио се свим областима медицине. За време Другог светског рата, усташе су га пензионисале и тада наставља свој рад у приватној ординацији у Петроварадину. Радио је до 1959. године, до своје 83 године живота.

Изложба "Медицински инструменти др Милана Симоновића"

Посебни програми

15. мај у 19 часова: Отварање изложбе "Испит зрелости".

16. мај у 12 часова: Промоција књиге Istoria Banatului, аутора Виктора Нојмана.

17. мај у 19 часова: Разговор "Испит зрелости у знаку лептир машне", сећања Новосађана на матурске дане.

18. мај у 18 часова: Отварање изложбе "Медицински инструменти др Милана Симоновића" у Клиничко болничком центру Војводине, Хајдук Вељкова 1.

18. мај од 17 часова: Дечји програм у парку Присаједињења "Музеји као средишта културе: будућност традиције".

18. мај од 19.30 до 20. 30 часова: Концерт хора "Бајићеви славуји" – 20 година рада, у атријуму Музеја.

18. мај од 21.30 до 23 часа: Игранка "Позив на твист под сјајем звезда" у атријуму Музеја.

Бајићеви славуји
Игранка

Радно време у току манифестације: од 10 до 22 часа, у суботу 18. маја од 10 до 24 часа
Адреса: Дунавска 35-37
Сајт: Музеј Војводине

Оснивачи