Loading...
Beograd

Muzej primenjene umetnosti

Nesvrstani suveniri umetnice Maje Gecić

Na izložbi "Nesvrstani suveniri", posebno osmišljenoj za Salon Muzeja primenjene umetnosti,  Maja Gecić istražuje teme koje su konstanta njenog rada – interesovanje za urbane zone u kojima boravi, kao i za uspone i padove društvenih, kulturnih i proizvodnih institucija iz njenog okruženja. Ona sada pristupa procesu „destilacije“ svojih intimnih emocija i uvida vezanih za beogradske bioskope iz „vremena  nesvrstanih“ u kome smo ne tako davno živeli. Ta nekada kultana mesta, a za umetnicu i lični „magični prozori u svet“, danas su devastirana i izgnana iz kolektivne memorije. Maja Gecić svoje bioskopske uspomene - asocijativne predstave - oblikuje u simbole koje razvija u dezene primenjene na štampanim tapetama i tekstilu kao i na mašinskoj trikotaži. Zajedno sa ličnim i porodičnim predmetima, ona od njih obrazuje instalacije koje, po rečima autorke teksta u katalogu Marije Radoš, „publici otvaraju procese dezenizacije ličnih sećanja i prepakivanja uspomena u neke nove suvenire“.

Krug

Maja Gecić je članica ULUPUDS-a i Sekcije za tekstil Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Finske (ORNAMO, 20062009). Koautorka je koncepta međunarodne izložbe Pomeranje granica, pod patronatom ULUPUDS-a (od 2014).

9–29. maj 2019, Galerije A i B

Dušan Janković na balu umetnika Hiljadu i druga noć u Beogradu 1923. godine

Prvi umetnički bal u Beogradu, Hiljadu i druga noć, održan je u hotelima Kasina i Pariz, spojenih posebnim tunelom, 16. februara 1923. godine. Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“ ga je organizovalo u nameri da deo prihoda pripadne fondu za podizanje umetničkog paviljona. Angažovani književnici, muzičari, glumci, balerine i vizuelni umetnici su ovom događaju dali karakter avangardnog multimedijalnog spektakla kakav pre toga nije viđen u Beogradu. Među njima je bio i mladi Dušan Janković, koji je imao talenat da u svoj rad autentično i blagovremeno transponuje umetničke i intelektualne ideje koje su zaokupljale Evropu toga vremena, kao što su negrofilija, džez, kubizam, narodna umetnost, Orijent, arheološka otkrića, film, moda...

Za bal Hiljadu i druga noć, Janković je izveo projekte za opremanje enterijera male sale Kasine, nacrte za plakat, zaglavlje satiričnog lista Ponoć i crteže za dvadest i šest kostima učesnika. Posle skoro jedanog stoleća, ova malopoznata remek-dela srpskog ar dekoa avangardnog izraza dostupna su posetiocima Muzeja primenjene umetnosti.

Nacrt za enterijer hotela "Kasina"

Dušan Janković (1896, Niš – 1950, Beograd) je započeo studije arhitekture na beogradskom Tehničkom fakultetu (1913), a u Parizu je pohađao inžinjersko-arhitektonsku Školu za javne radove (École des Travaux Publics, 1917–1918) i završio slikarstvo u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti (École Nationale des Arts Décoratifs,1918–1921). Živeo je u Parizu (1916–1935) i u Beogradu (1935–1950).

Nacrt za plakat bala

U Parizu je Janković ostvario uspešnu karijeru baveći se opremom i ilustrovanjem knjiga, grafičkim dizajnom, oblikovanjem i dekorisanjem predmeta od porcelana i keramike, opremanjem enterijera i projektovanjem nameštaja, tekstilom, modom, grafikom i arhitekturom. Bio je saradnik izdavačkih kuća „Flamarion“ (Flammarion), „Larus“ (Larousse), „Mond Modern“ (Monde Moderne), „Karma“ (Kharma), Nacionalne manufakture porcelana u Sevru (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) i fabrike porcelana Bloš i sin(ovi) (Bloch et Fils). Modom se bavio radeći za modne kuće i u okviru svog Atelje umetničke mode „Kolet Janković“ (La Mode d'Art de l'atelieur Colette Janković, 1926/1927–1931/1932), nazvanom po imenu njegovu supruge. Po Jankovićevim projektima podignuta je i opremljena vila Filipa de Faža (Philippe de Fages) u Sen Kluu (Saint Cloud, 1932–1934). Umetnik se po dolasku u Beograd posvetio uglavnom opremanju i ilustrovanju knjiga, radeći u Državnoj štampariji Kraljevine Jugoslavije (1935–1945), izdavačkom preduzeću „Novo pokolenje“ (1945–1945) i u „Jugoslovenskoj knjizi“ (1948–1950). Bio je honorarni nastavnik primenjene grafike i dekorativnog pisma na Akademiji primenjenih umetnosti (1948–1950). Kolet (Colette) Janković je u svoje ime i u ime svog pokojnog supruga poklonila zbirku od oko šest hiljada predmeta jugoslovenske narodne umetnosti Muzeju čoveka (Le Musée de l'Homme) u Parizu.
Autorka izložbe: Bojana Popović, muzejska savetnica

13. maj – 8. jun 2019, Galerija Žad

Izložba "Na prvi (p)ogled: Muzej primenjene umetnosti"

Izložba je "ogledna" postavka zajedničkog rada kustosa istorijskog sektora Muzeja i predstavlja prvu etapu u formiranju budućih izložbenih postavki Muzeja. Izložene eksponate povezuje pripadnost "malim svetovima svakodnevice" novovekovnog građanskog miljea s ciljem da se pogled posetioca usmeri na same predmete i da se ukaže na njihove međusobne komunikacijske i interakcijske potencijale iz kojih će se razvijati narativi budućih muzejskih izložbi. Značajan deo artefakata predstavljen je premijerno, a jedan broj je ponovo izložen posle više decenija.

Muzej primenjene umetnosti

Posebni programi

16. maj u 18 sati: Predavanje "Talentovani gospodin Janković", Bojana Popović. Pariz posle Velikog rata postaje moderni Vavilon kroz čije ateljee i kafee prolaze najkreativnije ličnosti epohe. Tu je i Dušan Janković, koji je u francusku prestonicu došao 1916. godine zajedno sa mnogim drugim srpskim izbeglicama. Završava studije slikarstva u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i osvojen stvaralačkim duhom međuratnog Pariza razvija svoje mnogobrojne talente, za slikarstvo, grafiku, arhitekturu i, naročito, za primenjenu umetnost. Janković uspeva da stvori prepoznatljiv izraz koji su uvažavali i pariski i beogradski savremenici, a danas ga svrstava u najznačajnije stvaraoce naše primenjene umetnosti i dizajna.

18. maj u 18 časova: Stručno vođenje kroz izložbu Hiljadu i druga noć

18. maj u 17 časova: Stručno vođenje kroz izložbu Nesvrstani suveniri

--

Radno vreme: radnim danima od 11 do 19 časova, u subotu 18. maja od 11 do 23 časa
Adresa: Vuka Karadžića 18
Sajt: Muzej primenjene umetnosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Osnivači