Loading...
Београд

Музеј примењене уметности

Несврстани сувенири уметнице Маје Гецић

На изложби "Несврстани сувенири", посебно осмишљеној за Салон Музеја примењене уметности,  Маја Гецић истражује теме које су константа њеног рада – интересовање за урбане зоне у којима борави, као и за успоне и падове друштвених, културних и производних институција из њеног окружења. Она сада приступа процесу „дестилације“ својих интимних емоција и увида везаних за београдске биоскопе из „времена  несврстаних“ у коме смо не тако давно живели. Та некада култана места, а за уметницу и лични „магични прозори у свет“, данас су девастирана и изгнана из колективне меморије. Маја Гецић своје биоскопске успомене - асоцијативне представе - обликује у симболе које развија у дезене примењене на штампаним тапетама и текстилу као и на машинској трикотажи. Заједно са личним и породичним предметима, она од њих образује инсталације које, по речима ауторке текста у каталогу Марије Радош, „публици отварају процесе дезенизације личних сећања и препакивања успомена у неке нове сувенире“.

Круг

Маја Гецић је чланица УЛУПУДС-а и Секције за текстил Удружења примењених уметника и дизајнера Финске (ORNAMO, 20062009). Коауторка је концепта међународне изложбе Померање граница, под патронатом УЛУПУДС-а (од 2014).

9–29. мај 2019, Галерије А и Б

Душан Јанковић на балу уметника Хиљаду и друга ноћ у Београду 1923. године

Први уметнички бал у Београду, Хиљаду и друга ноћ, одржан је у хотелима Касина и Париз, спојених посебним тунелом, 16. фебруара 1923. године. Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ га је организовало у намери да део прихода припадне фонду за подизање уметничког павиљона. Ангажовани књижевници, музичари, глумци, балерине и визуелни уметници су овом догађају дали карактер авангардног мултимедијалног спектакла какав пре тога није виђен у Београду. Међу њима је био и млади Душан Јанковић, који је имао таленат да у свој рад аутентично и благовремено транспонује уметничке и интелектуалне идеје које су заокупљале Европу тога времена, као што су негрофилија, џез, кубизам, народна уметност, Оријент, археолошка открића, филм, мода...

За бал Хиљаду и друга ноћ, Јанковић је извео пројекте за опремање ентеријера мале сале Касине, нацрте за плакат, заглавље сатиричног листа Поноћ и цртеже за двадест и шест костима учесника. После скоро једаног столећа, ова малопозната ремек-дела српског ар декоа авангардног израза доступна су посетиоцима Музеја примењене уметности.

Нацрт за ентеријер хотела "Касина"

Душан Јанковић (1896, Ниш – 1950, Београд) је започео студије архитектуре на београдском Техничком факултету (1913), а у Паризу је похађао инжињерско-архитектонску Школу за јавне радове (École des Travaux Publics, 1917–1918) и завршио сликарство у Националној школи декоративних уметности (École Nationale des Arts Décoratifs,1918–1921). Живео је у Паризу (1916–1935) и у Београду (1935–1950).

Нацрт за плакат бала

У Паризу је Јанковић остварио успешну каријеру бавећи се опремом и илустровањем књига, графичким дизајном, обликовањем и декорисањем предмета од порцелана и керамике, опремањем ентеријера и пројектовањем намештаја, текстилом, модом, графиком и архитектуром. Био је сарадник издавачких кућа „Фламарион“ (Flammarion), „Ларус“ (Larousse), „Монд Модерн“ (Monde Moderne), „Карма“ (Kharma), Националне мануфактуре порцелана у Севру (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) и фабрике порцелана Блош и син(ови) (Bloch et Fils). Модом се бавио радећи за модне куће и у оквиру свог Атеље уметничке моде „Колет Јанковић“ (La Mode d'Art de l'atelieur Colette Janković, 1926/1927–1931/1932), названом по имену његову супруге. По Јанковићевим пројектима подигнута је и опремљена вила Филипа де Фажа (Philippe de Fages) у Сен Клуу (Saint Cloud, 1932–1934). Уметник се по доласку у Београд посветио углавном опремању и илустровању књига, радећи у Државној штампарији Краљевине Југославије (1935–1945), издавачком предузећу „Ново поколење“ (1945–1945) и у „Југословенској књизи“ (1948–1950). Био је хонорарни наставник примењене графике и декоративног писма на Академији примењених уметности (1948–1950). Колет (Colette) Јанковић је у своје име и у име свог покојног супруга поклонила збирку од око шест хиљада предмета југословенске народне уметности Музеју човека (Le Musée de l'Homme) у Паризу.
Ауторка изложбе: Бојана Поповић, музејска саветница

13. мај – 8. јун 2019, Галерија Жад

Изложба "На први (п)оглед: Музеј примењене уметности"

Изложба је "огледна" поставка заједничког рада кустоса историјског сектора Музеја и представља прву етапу у формирању будућих изложбених поставки Музеја. Изложене експонате повезује припадност "малим световима свакодневице" нововековног грађанског миљеа с циљем да се поглед посетиоца усмери на саме предмете и да се укаже на њихове међусобне комуникацијске и интеракцијске потенцијале из којих ће се развијати наративи будућих музејских изложби. Значајан део артефаката представљен је премијерно, а један број је поново изложен после више деценија.

Музеј примењене уметности

Посебни програми

16. мај у 18 сати: Предавање "Талентовани господин Јанковић", Бојана Поповић. Париз после Великог рата постаје модерни Вавилон кроз чије атељее и кафее пролазе најкреативније личности епохе. Ту је и Душан Јанковић, који је у француску престоницу дошао 1916. године заједно са многим другим српским избеглицама. Завршава студије сликарства у Националној школи декоративних уметности и освојен стваралачким духом међуратног Париза развија своје многобројне таленте, за сликарство, графику, архитектуру и, нарочито, за примењену уметност. Јанковић успева да створи препознатљив израз који су уважавали и париски и београдски савременици, а данас га сврстава у најзначајније ствараоце наше примењене уметности и дизајна.

18. мај у 18 часова: Стручно вођење кроз изложбу Хиљаду и друга ноћ

18. мај у 17 часова: Стручно вођење кроз изложбу Несврстани сувенири

--

Радно време: радним данима од 11 до 19 часова, у суботу 18. маја од 11 до 23 часа
Адреса: Вука Караџића 18
Сајт: Музеј примењене уметности

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Оснивачи