Loading...
2018

Istorijski muzej Srbije

Izložba "Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju", Istorijski muzej Srbije

 

Izložba "Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju"

 

Izložba "Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju" autorke Štefice Radmanović je savremeni multimedijalni muzejski projekat podstaknut ovogodišnjim obeležavanjem sto šezdesete godišnjice od rođenja slavnog naučnika. Premijernim prikazivanjem najvećeg dela zaostavštine poznatog fizičara, astronoma i rektora Univerziteta u Beogradu želimo da podsetimo javnost na život i brojne zasluge čoveka koji je svoj život i rad posvetio popularizaciji nauke i stavljanju njenih dostignuća u korist i na dobrobit srpskog naroda.

Đorđe Stanojević je pionir elektrifikacije i industrijalizacije Srbije,  autor prvih naučnih radova iz astrofizike i autor najstarije sačuvane fotografije u boji kod Srba – "Ciganče sa violinom". Zahvaljujući njegovom zalaganju, Beograd je 1893. dobio termoelektranu, samo 12 godina posle izgradnje prve u svetu. Tako je postao jedna od prvih prestonica koje su imale električne tramvaje i osvetljenje. Takođe je zaslužan i za izgradnju prvih hidroelektrana koje su koristileTeslin polifazni sistem na Đetinji, Vučjanki, Nišavi i drugim rekama, od kojih su mnoge u upotrebi i danas.

Postavka obuhvata muzealije prikupljane tokom više decenija i okupljene u posebnom muzejskom fondu: njegove lične predmete, arhivsku građu, njegove fotografije ljudi, predela, gradova i građevina, kao i pozitive i negative Sunca urađene na staklu.

 

Izložba "Smrt Karađorđa Petrovića", Istorijski muzej Srbije

 

Izložba "Smrt Karađorđa Petrovića"

 

Izložba "Smrt Karađorđa Petrovića" nastoji da približi vreme koje je Karađorđe proveo u izgnanstvu, nakon napuštanja Srbije posle sloma ustanka 1813. godine, i posebno njegov tragični kraj. Postavka prikazuje stanje u beogradskom pašaluku uoči podizanja Prvog srpskog ustanka u Orašcu na Sretenje 1804, razvoj ustanka i njegov slom 1813, sa posebnim akcentom na okolnosti i događaje koji su usledili i doveli do tragičnog ubistva Karađorđa 1817. u vremenima ne uvek stabilne diplomatske i vojne podrške Rusije i Austrije. Ovaj tragični čin ubistva je imao dalekosežne posledice na državni i politički život Srbije, posebno na potonje sukobe dinastija Karađorđević i Obrenović, koji su obeležili istoriju srpskog naroda u 19. i početkom 20. veka.

Posetioci će imati priliku da vide brojne originalne predmete koji su pripadali rodonačelniku dinastije Karađorđević, među kojima se svojim značajem i estetikom izdvajaju voždov pečatni prsten, dolama, zastava, kao i izvanredni primerci njegovog ličnog naoružanja i opreme: jatagan belosapac, pištolj kremenjak, tzv. ledenica, i fišeklija sa motivima Svetog Đorđa i Svetog Dimitrija, koji plene svojom lepotom i raskošnim ornamentima, predstavljajući tako i svojevrsna dela primenjene umetnosti i svedočanstva razvoja starih zanata i oružarstva. Autori izložbe: Vladimir Merenik, Boško Ljubojević, Nebojša Damnjanović i Borislav Korica.

 

Slika iz ciklusa "Moja zemlja koje više nema" Vladimira Veličkovića

 

Izložba "Srbija 19 godina od 1999 - I dok su bombe padale"

 

Izložba "Srbija 19 godina od 1999 - I dok su bombe padale" prikazuje umetničke radove Biljane Vilimon i Vladimira Veličkovića, koje su umetnici crtali i slikali direktno podstaknuti ratnim događanjima, kojima su i sami bili savremenici. Izložba obuhvata umetnička dela, koja su ovi izvrsni umetnici u proteklom periodu poklonili Istorijskom muzeju Srbije i to sliku iz ciklusa "Moja zemlja koje više nema" Vladimira Veličkovića, koja prikazuje početak raspada zemlje i umetnička dela Biljane Vilimon iz ciklusa "Zbogom pameti" stvaranih tokom agresije a koja prikazuju završne faze procesa nestajanja nekadašnje Jugoslavije.

Postavka je upotpunjena hronologijom događaja dobijenom od Ministarstva odbrane Republike Srbije i novinske agencije Tanjug, kao i brojnim predmetima, koje su kustosi muzeja prikupili tokom agresije. Autori izložbe: Tijana Jovanović Češka i dr Dušica Bojić.

 

Posebni programi

 

16. maj u 17 časova - Stručno vođenje kroz izložbu "Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju" - Muzejski savetnik Nebojša Damnjanović će zainteresovane posetioce voditi kroz izložbu.

18. maj (Međunarodni dan muzeja) u 19 časova - Koncert gudačkog kvarteta "Dolce" - Povodom Međunarodnog dana muzeja biće održan koncert gudačkog kvarteta "Dolce". Na koncertu će članovi kvarteta pojedinačno izvoditi solo kompozicije za violinu, violu i violončelo, a na programu su kompozicije Miletića, Baha i Hindemita.

19. maj (14. Evropska noć muzeja) u 13 časova - Stručno vođenje kroz izložbu "Smrt Karađorđa Petrovića" i dramski prikaz vožda Karađorđa - Muzejski savetnik i koautor izložbe Nebojša Damnjanović će zainteresovane posetioce voditi kroz izložbu. Po završetku stručnog vođenja posetioci će biti u prilici da prisustvuju petnaestominutnom monologu vožda Karađorđa u izvođenju Lepomira Ivkovića glumca Narodnog pozorišta, a po tekstu Milana Đ. Milićevića i Milisava Milenkovića.

19. maj (14. Evropska noć muzeja) od 17 do 19 časova - Koncert učenika MŠ "Dr Vojislav Vučković" - Povodom Evropske noći muzeja posetioci će moći da uživaju u muziciranju učenika MŠ „Dr Vojislav Vučković” dok razgledaju izložbu posvećenu Karađorđu Petroviću. Na programu su kompozicije Baha, Mocarta, Hajdna, Romberga i drugih.

20. maj u 19 časova - Duodrama "Brat i sestra" - U saradnji sa Kulturno – obrazovnim centrom "Radionica pod otvorenim nebom" biće održana duodrama "Brat i sestra" autorke Zlate Tipold. Ova jednočinka u trajanju od 30 minuta je posvećena Nadeždi Petrović, našoj poznatoj slikarki, u tri rata bolničarki-dobrovoljcu i njenom bratu Rastku Petroviću, poznatom pesniku, putopiscu i diplomati. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa delom života Nadežde i Rastka Petrovića, oživljenih snagom dramskog prikaza u izvođenju glumaca Dragane Obradović i Andreja Pipovića.
Zbog ograničenog broja mesta dolazak je neophodno najaviti na telefon 060/ 33 98 018

 

 

Radno vreme u toku manifestacije: radni danima i nedeljom od 12 do 20 časova, subotom od 12 do 22 časa
Adresa: Trg Nikole Pašića 11
Sajt: Istorijski muzej Srbije

Osnivači