Loading...
Београд

Историјски музеј Србије

Изложба "Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију", Историјски музеј Србије

 

Изложба "Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију"

 

Изложба "Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију" ауторке Штефице Радмановић је савремени мултимедијални музејски пројекат подстакнут овогодишњим обележавањем сто шездесете годишњице од рођења славног научника. Премијерним приказивањем највећег дела заоставштине познатог физичара, астронома и ректора Универзитета у Београду желимо да подсетимо јавност на живот и бројне заслуге човека који је свој живот и рад посветио популаризацији науке и стављању њених достигнућа у корист и на добробит српског народа.

Ђорђе Станојевић је пионир електрификације и индустријализације Србије,  аутор првих научних радова из астрофизике и аутор најстарије сачуване фотографије у боји код Срба – "Циганче са виолином". Захваљујући његовом залагању, Београд је 1893. добио термоелектрану, само 12 година после изградње прве у свету. Тако је постао једна од првих престоница које су имале електричне трамваје и осветљење. Такође је заслужан и за изградњу првих хидроелектрана које су користилеТеслин полифазни систем на Ђетињи, Вучјанки, Нишави и другим рекама, од којих су многе у употреби и данас.

Поставка обухвата музеалије прикупљане током више деценија и окупљене у посебном музејском фонду: његове личне предмете, архивску грађу, његове фотографије људи, предела, градова и грађевина, као и позитиве и негативе Сунца урађене на стаклу.

 

Изложба "Смрт Карађорђа Петровића", Историјски музеј Србије

 

Изложба "Смрт Карађорђа Петровића"

 

Изложба "Смрт Карађорђа Петровића" настоји да приближи време које је Карађорђе провео у изгнанству, након напуштања Србије после слома устанка 1813. године, и посебно његов трагични крај. Поставка приказује стање у београдском пашалуку уочи подизања Првог српског устанка у Орашцу на Сретење 1804, развој устанка и његов слом 1813, са посебним акцентом на околности и догађаје који су уследили и довели до трагичног убиства Карађорђа 1817. у временима не увек стабилне дипломатске и војне подршке Русије и Аустрије. Овај трагични чин убиства је имао далекосежне последице на државни и политички живот Србије, посебно на потоње сукобе династија Карађорђевић и Обреновић, који су обележили историју српског народа у 19. и почетком 20. века.

Посетиоци ће имати прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали родоначелнику династије Карађорђевић, међу којима се својим значајем и естетиком издвајају вождов печатни прстен, долама, застава, као и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме: јатаган белосапац, пиштољ кремењак, тзв. леденица, и фишеклија са мотивима Светог Ђорђа и Светог Димитрија, који плене својом лепотом и раскошним орнаментима, представљајући тако и својеврсна дела примењене уметности и сведочанства развоја старих заната и оружарства. Аутори изложбе: Владимир Мереник, Бошко Љубојевић, Небојша Дамњановић и Борислав Корица.

 

Слика из циклуса "Моја земља које више нема" Владимира Величковића

 

Изложба "Србија 19 година од 1999 - И док су бомбе падале"

 

Изложба "Србија 19 година од 1999 - И док су бомбе падале" приказује уметничке радове Биљане Вилимон и Владимира Величковића, које су уметници цртали и сликали директно подстакнути ратним догађањима, којима су и сами били савременици. Изложба обухвата уметничка дела, која су ови изврсни уметници у протеклом периоду поклонили Историјском музеју Србије и то слику из циклуса "Моја земља које више нема" Владимира Величковића, која приказује почетак распада земље и уметничка дела Биљане Вилимон из циклуса "Збогом памети" ствараних током агресије а која приказују завршне фазе процеса нестајања некадашње Југославије.

Поставка је употпуњена хронологијом догађаја добијеном од Министарства одбране Републике Србије и новинске агенције Танјуг, као и бројним предметима, које су кустоси музеја прикупили током агресије. Аутори изложбе: Тијана Јовановић Чешка и др Душица Бојић.

 

Посебни програми

 

16. мај у 17 часова - Стручно вођење кроз изложбу "Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију" - Музејски саветник Небојша Дамњановић ће заинтересоване посетиоце водити кроз изложбу.

18. мај (Међународни дан музеја) у 19 часова - Концерт гудачког квартета "Dolce" - Поводом Међународног дана музеја биће одржан концерт гудачког квартета "Dolce". На концерту ће чланови квартета појединачно изводити соло композиције за виолину, виолу и виолончело, а на програму су композиције Милетића, Баха и Хиндемита.

19. мај (14. Европска ноћ музеја) у 13 часова - Стручно вођење кроз изложбу "Смрт Карађорђа Петровића" и драмски приказ вожда Карађорђа - Музејски саветник и коаутор изложбе Небојша Дамњановић ће заинтересоване посетиоце водити кроз изложбу. По завршетку стручног вођења посетиоци ће бити у прилици да присуствују петнаестоминутном монологу вожда Карађорђа у извођењу Лепомира Ивковића глумца Народног позоришта, а по тексту Милана Ђ. Милићевића и Милисава Миленковића.

19. мај (14. Европска ноћ музеја) од 17 до 19 часова - Концерт ученика МШ "Др Војислав Вучковић" - Поводом Европске ноћи музеја посетиоци ће моћи да уживају у музицирању ученика МШ „Др Војислав Вучковић” док разгледају изложбу посвећену Карађорђу Петровићу. На програму су композиције Баха, Моцарта, Хајдна, Ромберга и других.

20. мај у 19 часова - Дуодрама "Брат и сестра" - У сарадњи са Културно – образовним центром "Радионица под отвореним небом" биће одржана дуодрама "Брат и сестра" ауторке Злате Типолд. Ова једночинка у трајању од 30 минута је посвећена Надежди Петровић, нашој познатој сликарки, у три рата болничарки-добровољцу и њеном брату Растку Петровићу, познатом песнику, путописцу и дипломати. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са делом живота Надежде и Растка Петровића, оживљених снагом драмског приказа у извођењу глумаца Драгане Обрадовић и Андреја Пиповића.
Због ограниченог броја места долазак је неопходно најавити на телефон 060/ 33 98 018

 

 

Радно време у току манифестације: радни данима и недељом од 12 до 20 часова, суботом од 12 до 22 часа
Адреса: Трг Николе Пашића 11
Сајт: Историјски музеј Србије

Оснивачи