Loading...
Музеји Србије и УНС

Треба бити актуелан, интересантан и другачији

Драгана Игњатовић, виши кустос документалиста, Музеј рударства и металургије Бор
Драгана Игњатовић, виши кустос документалиста, Музеј рударства и металургије Бор
Драгана Игњатовић, виши кустос документалиста, Музеј рударства и металургије Бор

Догађаји и приче из Музеја,  преузето са: Прес центар УНС

Драгана Игњатовић, виши кустос документалиста, Музеј рударства и металургије Бор

Од како је основан средином 60-их година Народни музеј, касније преименован у Музеј рударства и металургије, постоји нераскидива веза рудника и града. Стална поставка музеја у Бору приказује рударске и металуршке алате, од праисторије до XX века, светиљке за осветљавање рударских просторија, корита и прибор коришћен за испирање злата од антике до почетка XX века, збирке минерала, као и мноштво интересантних предмета везаних за рударску културу становништва Бора и околине. Посетиоци се такође могу упознати са духовном и материјалном културом Влаха. У оквиру музеја раде и Галерија Уметничке колоније Бакар, Конак кнеза Милоша Обреновића у Брестовичкој бањи и Хамам (турско купатило), такође у бањи.

О актуелним дешавањима и искуствима током манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ разговарамо са Драганом Игњатовић, вишим кустосом документалистом.

– Да кренемо прво са актуелном изложбом „Бор до 1941.-избор из поклон збирке Томислава Пајића“.

– Изложба је отворена 30. јуна. То су документарне фотографије које показује привредну и културну историју Бора, индустријску архитектуру и машине, као и друштвени живот од Првог до почетка Другог светског рата. Изложба је допуњена и библиографијом професора Пајића. То је у ствари поклон збирка Томислава Пајића, коју сачињава више десетина фотографија из периода прве половине 20 века. Изложен је један део, 31 фотографија, а остале су у фази дигитализације и архивирања за потребе даљих истраживања.

Господин Томислав Пајић је једно време био и директор музеја…

Томислав Пајић је од 1968. до 1974. године био директор и дао је велики допринос музеју. Између осталог, његов допринос је и обнова и формирање сталне поставке у Конаку кнеза Милоша Обреновића у Брестовачкој бањи. Урадио је велики посао у обнови тог здања и отварању сталне поставке у конаку, која је и данас актуелна. Велики допринос је дао и у објављивању 70-их година две монографије Бора, (Први и Други део) у којима је дата опширна слика о самом Бору, историјату града… Томислав Пајић је био и један од организатора у формирању музеја.

Иначе Томислав Пајић је дипломирао на Филозофском факултету у Скопљу, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду и радио као професор на Рударско-металуршком факултету у Бору.

Радионица Учење манкале, Музеј рударства и металургије БОР, Манифестација Музеји Србије 2016. године
Радионица Учење манкале, Музеј рударства и металургије БОР, Манифестација Музеји Србије 2016. године

– Ви сте за овогодишњу манифестацију „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ имали изложбу „Од филмске траке до дигиталне телевизије“, коју сте радили у сарадњи са телевизојом Бор.

– То је једна јако занимљива изложба. Аутори су Слађана Ђурђекановић Милић музејски саветник и кустос техничке збирке и Иван Ћосић, руководилац техничке службе у телевизији. Колегиница је опсежно писала о оснивању и раду Телевизије Бор. Ту су изложени технички уређаји, од филмске траке, до данашњих компјутера. Та изложба кроз фотографије, аутентичне експонате, пројекције, прати развој Регионалне телевизије у технолошком смислу, али и начин на који су се презентовале информације јавности.

– Током ове манифестације имали сте доста различитих програма. То је и иначе нека ваша карактеристика – сарађујете са азличитим институцијама – са Музејом православне цркве, Музејом Николе Тесле, Природњачким музејом…

– Да споменем само последње две године – у прошлој години имали смо лепу сарадњу са Природњачким музејом и имали смо изложбе „Небески ловци“ и „Старо и нестало воће Србије“. У сарадњи са Музејом Николе Тесле смо имали изложбу „Теслин чудесни свет електрицитета“, па изложбу о патријарху Павлу, „Сведочим, само…“ у сарадњи са Музејом Српске православне цркве, затим једну изузетну изложбу „Фотографија пре фотографија-дагеротипија“ из збирке Фотомузеја… Говорим вам само о изложбама које су привукле велико интересовање. Ове године је такође гостовала изложба Природњачког музеја Смедерево, „Џинови леденог доба“. И знате шта смо приметили – да изложбе о природи, које су интересантне за децу, предшколског и раног школског узраста, повлаче велики број посетилаца, бар овде у Бору. Јер, због деце долазе и родитељи, тако да тада имамо баш велику посету. Ми организујемо и радионице за децу тог узраста, а имамо и радионице прилагођене деци са посебним потребама и са њима имамо добру сарадњу. За старије основце и средњошколце су интересантне биле изложбе о Николи Тесли, патријарху Павлу…

Поред радионица имамо редовне манифестације археолошког и у последње време етнолошког филма и ту је заступљена различита публика. Имамо сталну публику, имамо и публику пензионера, публику школских ученика, за које, поред редовних организујемо и посебне термине, прилагођен њиховим часовима. Чак је колега ишао са филмовима по школама па је и тамо, на лицу места, приказивао филмове.

Ове године за манифестацију „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ имали смо интересантне радионице: графичку радионицу „Отисак“, конзерваторску, „Антички сјај“, радили смо „Како реконструисати посуду“, коју је водила колегиница археолог, то је конзервација керамичких посуда. Редовно, од 1989. године сваког 18. маја организујемо дечији отворени атеље када деца цртају на задату тему. Ове године смо имали и конзервацију предмета од текстила, у питању је било лепо либаде (врста женске јакне) и колегиница је показивала како се ради конзервација једног тако значајног предмета. Традиционално, од 1994. године музеј приређује Октобарску изложбу Удружења ликовних уметника „Бане Живадиновић Бор“. Ту су и уметници који немају формално академско образовање, али и они са академским образовањем сваке године имају заједничку изложбу. Од 1986. године, са неким мањим прекидима, имамо и Ликовни салон ученика основних школа, где наставници ликовне културе бирају радове од деце свих основних школа општине Бор, а ми организујемо изложбу. Та изложба је у току и траје до 3. августа. Имамо и скромне награде за најбоље радове, да подстакнемо рад и наставника и ученика.

– Сарађујете са многима, па и са Друштвом истраживача?

Ове године имали смо са Друштвом младих истраживача изложбу „Четири деценије под руку са културом и природом“. Ми са њима имамо јако добру сарадњу, поготово етнолошко и археолошко одељење и заједнички смо прикупили доста материјала. Та изложба је обухватала фотографије, новинске чланке, разне археолошке, етнолошке предмете и сав тај материјал који сведочи о сарадњи која траје 40 година.

– Са Музејом афричке уметности организовали сте јако посећен догађај – „Манкала – мисаона игра“, а за прошлогодишњу манифестацију „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 играло се под бакљама.

– Ја сам радила са публиком за време изложбе, а трајала је више од месец дана. Привукла је велику пажњу, на наше велико изненађење, с обзиром на најезду интернета и свих ових игрица. Заиста треба бити актуелан, интересантан и другачији, поготово са млађима. Била је непознаница, та стара афричка игра Манкала, која је изазвала велику пажњу и деца су стално долазила. То је једна математичка, мисаона игра и долазила су и деца и одрасли различитих узраста, доводили су чак и малу децу од три године.

Музеј рударства и металургије, Бор
Музеј рударства и металургије, Бор

– Ви сте годинама имали уметничку колонију „Бакар“. Направили сте заиста велику збирку наших познатих уметника

– То је трајало до 2013. године и сада имамо ту лепу збирку скулптура. Кога да споменем: Томислав Тодоровић, Олга Јеврић, Драгослав Крнајски, Коста Богдановић, и многи други, не само из наше земље, било је и из бивших република, имамо ауторе из Француске, Грчке, Украјине, Румуније….Нажалост, колонија се више не огранизује и питање је да ли ће се икада обновити. Везано за те скулптуре, колегиница је прошле године имала изузетан пројекат „Дводимензионална скулптура“. То су цртежи уметника који су радили у уметничкој колонији „Бакар“. Ту се види како су приказали своје скулптуре, дводимензионално, кроз цртеж.

– Музеј је један од добитника награде „Музеј за 10“.

– Добили смо награду за прошлу годину, за све те активности, радионице, приредбе, концерте, предавања и промоције. Имали смо изложбу академског сликара Радислава Тркуље „Запис о Бору, изложбу фотографија „Чувајте ми Југославију“, везану за Карађорђевиће, презентацију археолошке монографије ’’Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета на простору између Ђердапа и Црног Тимока’’, презентацију „Шта то беше археологија“ вишег кустоса Игора Јовановића и још много тога.

Да ли манифестације, као што је „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ повећавају посету музејима?

– Мислим да да. Само треба направити актуелан програм, али ништа претрпано, јер кад је претрпано, кад се људи „избомбардују” са превише догађаја, ни то није добро. Мислим да изложбе, као „Манкала“ Музеја афричке уметности, које нису превише „научне“ највише привлаче публику.

– Како сте иначе задовољни посетом?

– Задовољни јесмо, мада увек може више. У 2015. години, можда је то за Београд мало, ми смо имали око 15 хиљада посетилаца, што је за град попут Бора поприлично добро. Само изложба „Џинови леденог доба“ је имала преко 2000 посетилаца. То је за музеје овог типа сасвим солидно. Може увек више и трудимо се колико можемо. Ево јуче сам имала групу, њих петоро је дошло на челу са једним дечачићем, можда први разред. Рекао ми је да је долазио као предшколац са наставницом, па је сада довео маму, тетку… Изненадила сам се када ми је казао да прати све изложбе, зна и тачне називе сваке.

Слађана Димитријевић

Оснивачи