Loading...
Музеји Србије и УНС

Публику привлаче теме о локалној историји

Драган Драшковић, директор Народног музеја Краљево, фото: Народни музеј Краљево
Драган Драшковић, директор Народног музеја Краљево, фото: Народни музеј Краљево
Драган Драшковић, директор Народног музеја Краљево, фото: Народни музеј Краљево

Догађаји и приче из Музеја,  преузето са: Прес центар УНС

Драган Драшковић, директор Народног музеја Краљево

Народни музеј Краљево од маја ове године богатији је за нови културни простор. Др Оливера Радојковић Чоловић оставила је Музеју и родном граду поред породичне куће и богату уметничку збирку савремене уметности, коју између осталих чине дела Младена Србиновића, Ксеније Дивјак, Петра Добровића, Даде Ђурића, Миће Поповића, Мила Милуновића, Љубице Цуце Сокић, Мариа Маскарелија, Моме Капора и других. Народни музеј отворио је легат за време манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ .

О самој манифестацији и легату, разговарамо са Драганом Драшковићем, директором Народног музеја Краљево.

– Ви сте се ове године потрудили и припремили богат програм за манифестацију „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“.

– Желели смо да учествујемо на прави начин у овогодишњој манифестацији. Уз подршку Министарства културе обновљена је једна стара прича о Дану музеја, осмишљена да траје десет дана, са сталним поставкама, програмима којима бисмо се приближили нашим посетиоцима, уз слободан улаз. Овог пута су и посетиоци на неки начин учествовали у тој манифестацији доношењем неких својих предмета, успомена, јер је централна тема манифестације била „Мој музеј – мој град“. Ове године смо почели мало раније, пре званичног почетка манифестације отварањем изложбе Европског плаката, под називом „Обале и реке – плакати из Русије“. То је једна обимна, велика изложба која се састојала од 98 плаката, преко 60 руских аутора. Потом смо 17. маја отворили две наше изложбе, из наших збирки, којима смо хтели да покажемо неке наше откупе. Ради се о десетак униформи наших народних хероја овде из Краљева, као и две униформа краљеве гарде за време краља Александра И Карађорђевића. Друга изложба била је „Косово и Метохија: фреске и златовез из Уметничке и Етнолошке збирке“, копије фресака са простора Косова и Метохије и збирка златовеза, можда једна од бољих које наш музеј поседује. Поред тога, имали смо концерте, предавања. Једно предавање било је „Становници Краљева у 19. веку – порекло – родослови“. Колега Радомир Ристић, архивски саветник, се овом темом бавио дуже време и на веома занимљив начин је испричао причу о пореклу становништва у нашем крају, а у оквиру предавања била су и упутства појединцима који су заинтересовани за прављење породичних стабала и истраживање порекла. Такође, колега Предраг Радоњић одржао је једно интересантно предавање, „Метеорити – гости из свемира“, којим је заинтересовао младе да се позабаве једном новом темом – будућношћу. Сам Европски дан музеја имао је крунско место отварањем легата др Оливере Радојковић Чоловић. На њен рођендан, 21. маја, отворили смо ново културно жариште, које тек треба да добије значајније место у нашем граду. У Краљеву се у последњих 60 година није тако нешто десило. Ми смо остварили жељу нашег дародавца, да се њена кућа претвори у место за изложбе и да се у њој прикажу богате збирке, које нам је даровала.

Легат Оливере Радојковић Чоловић, Краљево, фото Народни музеј Краљево
Легат Оливере Радојковић Чоловић, Краљево, фото Народни музеј Краљево

– Колико, по вашем мишљењу, овакве манифестације привлаче публику у музеје?

– Ми смо међу првима у унутрашњости подржали манифестацију Ноћ музеја и имали смо на хиљаде посетилаца. Што је интересантно, посетиоци су, сутрадан, када се сретнемо питали – „када ће поново Ноћ музеја?“. Као да музеји постоје једну ноћ, а не 365 дана. Манифестација „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ је управо хтела да скрене пажњу на ту чињеницу, да су музеји присутни ту стално и са оваквим акцијама покушавају да заинтересују што више посетилаца. Међутим, посете, осим тих 10 дана и када су предавања или концерти, нису баш у великом броју. Вероватно ћемо и ми сами морати да размишљамо на који начин можемо да заинтересујемо публику и шта је то што може да привуче већу посету и интересовање.

– Већ другу годину учествујете у овој манифестацији. Шта је на публику оставило посебан утисак?

– Свака тематска прича везана за локалну или националну историју привуче веће интересовање. Све више радимо наше, ауторске, тематске изложбе, које су везане за локалне приче и теме и сваку изложбу пропратимо добрим каталогом.

Приметили смо да свака локална тема привлачи различиту публику. Сваки музеј има један одређени круг сталних посетилаца. Међутим, када се мало промене теме, изненадимо се бројем оних који су заинтересовани за нешто другачије, осим уобичајених музејских прича. Било да је везано за музику или књижевност или нешто слично. Ми организујемо и промоције књига, углавном везаних за историју и за нека наша стручна интересовања. На пример, дође неко заинтересован за предавање и истовремено обиђе и види музеј, па се изненади и каже: „Нисам знао да ово има у граду, у строгом центру“. И на тај начин се шири круг публике.

– Народни музеј Краљево је ове године отворио Легат Оливере Радојковић Чоловић. Један вредан поклон постао је нови културни простор у граду. Како је дошло до те сарадње?

– Званично, од деведесетих сарађујемо са госпођом Оливером. Тада смо добили једну збирку икона на стаклу, која је покренула целу причу. Госпођа Оливера је била изузетан љубитељ уметности, дружила се са уметницима и на тај начин је дошла до веома богате уметничке збирке која броји око 120 дела. Кроз ту идеју, да се изложе те иконе на стаклу, почела је прича око отварања легата. Ти договори су дуго трајали, скоро 20 година, и завршили су тако што је госпођа Оливера у тестаменту све завештала музеју. На тај начин нас је обавезала да отворимо легат у њеној породичној кући. Иначе, цела породица је интересантна. Не само што је она била веома успешан анестезиолог и радила у иностранству – у Копенхагену, Тунису, Алжиру и била пионир у анестезиологији. Њен отац Жарко је био солунац. Тако да смо у тој кући одлучили да негујемо традицију Великог рата и љубави према уметности. Ово је прилика, да у једном новом делу града заживи нешто што ће, можда бити повод и другим дародавцима за можда нови легат.

Такође, постоји могућност да се један део плаца, који су родитељи својевремено продали, а ради се о једној кућици и око два ара плаца откупи и да се прошири цео простор. Ту бисмо осмислили програме за децу. Госпођа Оливера није имала деце и имала је према њима посебан однос. Размишљамо да организујемо радионице за школску децу, а можда и неке камерне програме у кући, концерте или промоције. Покушаћемо и да постојеће двориште од седам ари проширимо и направимо летњу башту у којој бисмо и организовали различите програме. Већ сам ушао у те приче и тражим заинтересоване за могућност откупа тог плаца.

Народни музеј Краљево - Отварање изложбе Рат и мир - Униформе, фото Народни музеј Краљево
Народни музеј Краљево - Отварање изложбе Рат и мир - Униформе, фото Народни музеј Краљево

– Поменули сте да је то ново место, скоро отворено. Да ли постоји интересовање публике?

– Ми смо те вечери за отварање имали преко 500 посетилаца. Интересовање је велико, посебно у том делу града, комшилук је одушевљен, јер су скоро сви познавали госпођу Оливеру и њене родитеље. Многи су и сумњали да ли ћемо успети да кућу претворимо у изложбени простор, чак је један рођак долазио и рекао да, ако за две године не успемо да простор оспособимо, он ће да тужи и тражи наследство.

– Који је, по вама, био мотив Оливере Радојковић Чоловић да све остави музеју?

Почели смо причу од икона на стаклу. По уговору, ми смо се обавезали да направимо изложбу када се омогуће услови. У нашој згради, на спрату, имали смо простор за сталну поставку, а те иконе на стаклу су карактеристичне за Војводину, за север земље, па нисмо могли ту да их изложимо. И тако смо почели да тражимо простор за њих. Било је разних идеја, и црква и општина и један стари конак. Било је прича и о Оливериној кући, као месту где би могле да се изложе. Ја сам рекао тада, да би то било најбоље решење, ако она тако одлучи. Тако је кренула та прича о отварању легата.

Отварање изложбе "Јелена, велика краљица", фото: преузето са сајта Народног музеја Краљево
Отварање изложбе "Јелена, велика краљица", фото: преузето са сајта Народног музеја Краљево

– Некада је задужбинарство било обичај, али то се изгледа изгубило?

Ми у овом нашем простору живимо у неком простору задужбинарства. Од Немањића, Студенице, Граца, Жиче… Краљево је у прошлом веку имало три задужбине, али је једино Црвени крст смештен у кућу поклоњену за те намене. Два легата, Петра Богавца и Анђелка Савића још нису приведени намени.

– Какви су ваши будући планови?

– Ове године смо имали скоро 10 ауторских изложби. Пред нама је манифестација „Жички духовни сабор“ у којој музеј учествује од оснивања са различитим програмима. Објавили смо две књиге у библиотеци „Документа“: „Миja“ аутора Миодрага Сарића и „Путовање данским краљевским возом“ аутора Славољуба Маржика. Већ смо превели једну немачку књигу која говори о Другом светском рату, једну интересантну причу, делом везана за Врњачку Бању, Трстеник и Краљево. Ја ових дана завршавам књигу „Краљево, од вароши до града“, на близу 200 страна, са причом о развоју града, документовану са скоро 700 разгледница, фотографија. Ту су обрађени сви аспекти: улице, тргове, породице, мушкарци, жене, деца, школа, спорт, са посебним аспектом на Велики рат и краљеве у Краљеву.

Слађана Димитријевић

Удружење новинара Србије било је медијски покровитељ манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Интервјуи су наставак сарадње са музејима и покушај да се скрене пажња на то да музеји раде током целе године. Поред сталних поставки, музеји организују предавања, концерте, изложбе, стучно вођење кроз изложбе, радионице за децу и одрасле…

Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања

Оснивачи